Godina je 2007. Već pet godina pomno pratim dešavanja na fudbalskom i košarkaškom terenu, u našim medijima priča se o velikom usponu srpskog tenisa. Novak, Jelena i Ana stavljaju Srbiju na svetsku tenisku mapu, a drugi grend slem sezone menja naziv u Rolan Garović. Dva polufinala i jedno finale stvaraju nezapamćenu tenisku euforiju u Srbiji. Svi moji vršnjaci počinju potragu za reketima, pa sam tako i ja u garaži našao dva drvena reketa i kutiju loptica. Ja sam nešto ranije početkom iste godine motao kanale na televiziji i zaustavio se na finalu Australijan opena. Rodžer Federer protiv Fernanda Gonzalesa. Federer je već tri godine suvereno držao teniski presto, a njegova sezona 2006, gde je osvojio neverovatnih dvanaest titula od kojih tri grend slema, okarakterisana je kao do tada najbolja sezona u istoriji jednog tenisera. Jedini koji mu je u ove tri godine vladavine pravio probleme na šljaci bio je Rafael Nadal. Upravo je Gonzales bio taj koji je eliminisao Nadala i našao se u finalu protiv Federera. Rodžer je ceo turnir igrao gotovo bez greške, a ostaće mi upamćena meč lopta gde je ostvario viner bekhend paralelom i tako osvojio treći Australijan open, i to bez izgubljenog seta!
Bio je obožavan gde god da se pojavi i širom sveta imao puno navijača. O tome koliko je bio voljen, možda najbolje svedoči izjava Endija Rodika: „On je najomiljeniji sportista na svetu, govori 17 jezika, ima fantastičnu kosu i ne znoji se. Nisam ljubomoran na njegov uspeh, ljubomoran sam na lakoću sa kojom nosi titulu najboljeg svih vremena“. Mnogi su smatrali njegov forhend najboljim koji je tenis ikada video, možda su se baš zato protivnici često odlučivali da u razmenama sa osnovne linije forsiraju njegov jednoručni bekhend koji je sa godinama postao sve bolji. Lakoća sa kojom je uspevao da smekša voleje i odbije pokušaje protivnika da ga probiju pasing šotovima bila je posebna priča, kao i slajsevi kojima je uspevao da usporava ritam udaraca i strpljivo gradi poen. Njegova elegancija i neverovatna sposobnost anticipacije šta će protivnik odigrati učinila ga je kompletnim teniserom. I dalje drži rekord na Vimbldonu sa osam osvojenih titula, a koliko god svaki aspekt igre Federer doveo do savršenstva, ipak je mentalna snaga ono što mu je donelo toliki broj titula i više od 200 sedmica na broju 1. Rodžer je nebrojano puta, posebno na Vimbldonu, uspevao hladnokrvnošću i smirenošću da se izvuče iz neugodnih situacija, nešto što ga nikako nije krasilo u juniorskim i ranim seniorskim danima.
Kao i svi šampioni, i kod Rodžera dolazi do posrtanja u karijeri. Godine 2008, u epskom finalu, Nadal ga najpre skida sa Vimbldonskog, a onda i sa ATP prestola. Više puta su ga otpisivali smatrajući da neće uspeti da se vrati na nivo igre na kojem je bio, što zbog godina, što zbog uspona njegovih najvećih rivala – Đokovića i Nadala. Razuverio ih je najpre 2009, posle poraza u australijskom finalu od Nadala i suza na ceremoniji dodele pehara, da bi kasnije osvojio Rolan Garos – jedini grend slem koji mu je nedostajao u vitrini da postane jedan od malobrojnih koji su trijumfovali na sva četiri najveća turnira. Na Vimbldonu iste godine, uspeo je da pobedi Rodika u uzbudljivom finalu i obori rekord po broju grend slemova prestigavši Pita Samprasa.
Nisam ga voleo pre svega zbog toga što je bio veliki rival Novaku i što je neretko umeo da iznese optužbe na Novakov račun govorivši kako Novak simulira povrede, ali to je sve davalo dodatnu draž i uzbuđenje svakom njihovom meču. Početak druge decenije 21. veka donosi novi teniski poredak. Novak se na radost svih nas penje na teniski presto. Ponovo se postavlja pitanje da li Rodžer može opet da bude konkurentan svojim najvećim rivalima. Da ima još goriva u rezervoaru, pokazao je na Rolan Garosu 2011, gde je u svom nesumnjivo najboljem meču te godine zaustavio Novakov niz nepobedivosti od početka sezone. I u ovoj deceniji je popularni Fedeks igrao neverovatan tenis i bio deo možda i najbolje ere u tenisu ikada, zajedno sa Novakom i Rafom bio protagonista istorijiskih mečeva u čak dva od moja tri najdraža meča koja sam gledao. Prvi 2011. na US Openu protiv Đokovića u polufinalu, a drugi legendarni u finalu Vimbldona 2019. Osvojio je neverovatne 103 titule, od čega fantastičnih 20 grend slem titula, podario nam mečeve za pamćenje, a njegova igra na teniskom terenu je poezija u pokretu. Nisam ga voleo, ali će mi nedostajati i sigurno će mnogo nedostajati tenisu. Srećno u penziji Maestro i hvala ti za sve!
