U klasičnom novinarstvu, vest je da je čovek ujeo psa, a ne da je pas ujeo čoveka. U sportskom novinarstvu, ekvivalentno tome je da je Nole izgubio, a ne dobio meč. Ne želim da mučim mozak o definiciji mozga u žutoj štampi. Bilo bi to isuviše komplikovano, a bojim se i da možda nisam dovoljno kreativna za to… Nego, da ne skrećem sa teme, jednostavno, Nole nas je navikao da pobeđuje i ne samo to, već da je poprilično konstantan u tom pobeđivanju.
Što se Noletove igre tiče, ispadne da se pobede nižu same od sebe. Da razvaljuje neverovatne udarce, ali i tuče i obara legende beloga sporta, a mladim naraštajima ne da prostora da se razmašu. Ta lakoća je, zapravo, ono na šta smo navikli i čim toga nema, uhvati nas prpa! Naravno, da ne zaboravim na sposobnost da se vraća iz mrtvih, odnosno spasava meč lopte, preobrati i osvaja mečeve.
Onda su tu i ta neka pravila, tj. ako Nole uradi ovo, onda će pobediti. Ako ne uradi ovo, crno nam se piše. Tako je neko vreme, barem se to meni čini, važilo pravilo da kad Nole pobedi prvi set, onda i ceo meč dobija “bez problema.” Međutim, onda se desilo to da je počeo da gubi prve setove pa da je maltene obrnuo pravila: sad gubljenje prvog seta znači pobeda. U prevodu, opet Nole piše pravila i jači je čak i od fizike, jer u fizici formule se ne menjaju, a Nole menja tenis i pravila tenisa po potrebi?!
E, onda tu dolazi i logika moje mame. Znači, kad naši gube u bilo kom sportu, onda ona samo na njoj svojstven način kaže : “Ma, to ih naši sad malo puštaju.” To onda znači da i Nole taktički ponekad pušta svoje protivnike. Neću sad da prenosim šta tata kaže na sve to, ali mogu da kažem da iz nekog razloga baš na to prevrće očima… Inače, ćaletova sigurna formula za Noletove pobede je gašenje televizora i provođenje vremena u bašti. Kako kaže moj Milorad: “Čim ja ne gledam, on pobeđuje. ”
Nego, da se vratimo na fiziku i Noleta. Svi smo ljudi od krvi i mesa i sve oko nas se non- stop menja. Dodala sam sad malo i biologiju… Nego, ono sto hoću da kažem to je da i on kao natprosečni sportista i čovek sigurno ima svoje žute minute i ma koliko disciplinovan bio, a svaka mu čast na tome, i njemu isto tako može da se desi da izađe iz koloseka. Pa šta?
Ali, zaboravili smo i na forenziku i to ključno pitanje motiva. Dakle, koji su njegovi motivi sada, u ovom poglavlju njegove karijere? I sam Nole nam je rekao više puta da su mu sada Grand Slam titule najbitnije. Pa, kad kroz tu prizmu provučemo pobedu Runea, šta može da se zaključi? Rune je bio bolji? Nole je imao loš dan? Nole nije imao motivaciju da pobedi? Možda je moja mama ipak bila u pravu?
Sve što nam je Nole do sada pokazao to je da od poraza uči, ide dalje i uvek nađe načina da ispliva i da se adaptira situaciji. Duboko sam uverena da se to desilo i ovog puta u Parizu. Naravno, da se ne lažemo, bilo bi najlepše da je pobedio Pariz, ali i porazi su sastavni deo i tenisa i života.
“I šta ćemo sad?,” Konstrakta bi sad mudro pitala, a moj tata odgovorio: “Čuće se. ”
Jedno je sigurno, Torino je sledeća stanica.
Idemooooo!!!
