Za naslov ovog bloga želim i moram da se zahvalim jednom jedinom Džeju. Ispade pesma našeg jednog, jedinog i jedinstvenog Džeja za našeg još jednog, jedinog i unikatnog Noleta. Pesma za tenisera i teniser za pesmu. Kada je Nole pre manje od mesec dana osvojio Roland Garros, njegov 23. grand slam u nizu koji se i dalje niže, meni je ne znam ni ja kako, ta pesma pala na pamet.
Valjda je to zato što je osvajanje pehara u Parizu baš kao i ova pesma bilo radosno. Nole verovatno i nikad nije bio sretniji na tom crvenom šljunku. Mislim da je to bilo i ono u fazonu, osvojio prvi, pa i drugi grand slam ove godine. Dva od dva – nije mala stvar. Nije na odmet da se spomene i da je tu postao najtrofejniji muški teniser. Što bi rekao jedan novinar Noletu: „Not too bad!“
Lepo je zaista videti da ova godine teče kako treba za sada. Proglašen je kraj pandemije i život se u punom jeku vraća u normalu. Međutim, trenutno je retrogadni Saturn u ovnu, a ja ovan pa je moguće da i ja sad baš rezimiriam, oduzimam i dodajem. Tako da, izvinjavam se, ali moram da napravim mali osvrt na minulu godinu i period iza nas.
Kada je Nole osvojio AO u januaru ove godine – taj njegov grand slam, koji kao da mu je upisan, osetila se neka vrsta olakšanja. Tačnije, ispravka gadne nepravde koja se odigrala prošle godine u isto vreme. Jer, ono od prošle godine, zaista ne može nikako drugačije da se opiše. No, znamo mi, zna Nole, a zna i ceo svet šta se desilo. Bitno je da idemo dalje. A, Nole, boga mi cepa dalje! Idemooooo!!!!
Kao nekome ko je rođen i živi u Melburnu, jako mi je i drago i bitno što su još neke nepravde od prošle godine ipak ispravljene i stavljene na svoje mesto ovog januara. Taj scenario iz 2022. godine uopšte nije pravi pokazatelj Australije i Melburna.
Kada se Noletov otac tokom turnira u januaru našao u nebranom grožđu i bejaše uslikan sa ruskim navijačima, a krvoločni australijski mediji se obrušili na njega, odmah su bili zaustavljeni. Craig Tiley, Direktor AO turnira, odmah je stao uz Novaka i ućutao medije. Nije im bilo dozvoljeno da nastave svoj pohod u oholi i neodgovorni senzacionalizam.
Zatim, kada je Nole odalamio australijsko mezimče, Alex De Minaur-a, u tri seta sa 6-2, 6-1, 6-2 na istom tom AO, opet su se mediji uzbudili. Smatrali su da se Nole ubedljivom pobedom sveti Australiji zbog prošle godine. Ovog puta, na jutarnjem programu tamošnjeg Channel 9, Dylan Alcott, nekadašnji Australijski teniserski igrač, a sada i AO komentator, ubedljivo je opovrgao tu tvrdnju. Rekao je da je Nole jednostavno igrao tenis i bio bolji igrač u tom meču. Tačka.
Naravno, polemisalo se i o verodostojnosti Novakove povrede. Međutim, tu je opet Craig Tiley uskočio i ućutkao medije od pohoda na Novaka. Ali, ne na pohod na Novaka samo zbog Novaka nego zbog pažnje i klikova koje će dobiti od toga. Kao što rekoh, jako mi je i drago i bitno što se gadost i nepravda ispravila.
Čelnici u Melburnu su ispravili sve što su mogli čim im se ukazala prilika, a nadležnost dopustila. A Scott Morrison, glavni pokretač prošlogodišnjeg cirkusa, pao je sa vlasti kao zvečka. Sud je upravo doneo odluku da nije ispravno vršio svoju dužnost ministra i njegovi ministri mu okreću leđa. Barem je to slučaj sa Alex Hawke-om, koji je bio Ministar za Imigraciju i ključni igrač prošlogodišnjeg spektakla.
Tako da možemo da zaključimo da je ova godina godina preokreta. Lepa godina za Novaka i tenis. Godina u kojoj su se stvari vratile na svoje mesto, tj. u kojoj on jednostavno može da bude teniser a ne žrtveno jagnje medija.
Prvi grand slam ove sezone poslužio je za ispravljanje nepravde, a drugi za neviđenu radost. Ko bi rekao da će baš Roland Garros da mu donese obaranje rekorda i najveću radost u njegovoj karijeri do sada. A, treći grand slam, Wimbledon, počeo je i teče sasvim lepo. Šta li će nam doneti? Videćemo dok gledamo, navijamo i držimo fige da se Noletovi snovi i pisanje istorije nastave. Idemooooooo!!!!!!
Umalo da zaboravim, bitno je i lepo napomenuti da je pobedom na Roland Garrosu, Nole počeo da se ponovo oslanja na sebe tokom meča i rezultati govore samo u prilog tome. Takođe je sada prešao Rafu i Federera, njegove najveće rivale. Mladim teniserima sada on predstavlja prepreku koju moraju da pređu. Ali, kako to za sada izgleda, ima da se namuče – i to dobro!
