Za ovaj poduhvat nije vam potrebna alpinistička oprema,boce sa kiseonikom,niti šerpasi da vas prate,već vam samo treba malo dobre volje,strpljenja i mnogo sreće. Nedelja je,za promenu je sunčano jutro u Londonu.Stiže poruka na mobilni telefon sledeće sadržine: “Mi idemo do Vimbldona,moramo danas da udjemo,ajde polazi”. Pa gde da podjem u 8 ujutro a finale je tek oko 2.Igraju naš Nole i njegov veliki rival Španac Rafa.Provesti još jedan dan u nekom pabu,muzeju ili parku ili krenuti do južnog dela grada sa nadom da budem svedok istorije belog sporta?!Dileme zaista nije bilo.Moja Džasinta,gazdarica stana,inače poreklom sa Trinidada i Tobaga,samo konstatuje moj rani odlazak,bez ikakvih nepotrebnih pitanja.Brzim korakom idem ka najbližoj metro stanici interesantnog imena “Slon i tvrdjava” (Elephant and castle) i za nekih tridesetak minuta stižem do teniskog kompleksa,tačnije do velike livade koja se nalazi tik pored zelenih terena.Pravila su jasna,staješ u red i ako imaš sreće dobijaš “kartu za red” na kojoj je sve divno pojašnjeno.Moj broj je 01982, nedelja 3.7.2011. godine,i na njoj izmedju ostalog piše: Ovaj broj označava vašu poziciju u redu i ne garantuje vam ulazak na kompleks terena Vimbldona! Strpljenje koje sam pominjao na početku sada uveliko dolazi do izražaja.Da li odustati,koliko ću još čekati,da li ću uopšte biti blizu,samo su neka od pitanja koja se gomilaju u glavi. A kad ako ne sad da budem deo velikog teniskog dogadjaja?Minut po minut,korak po korak, eto mene ispred blagajne.Kupujem ulaznicu,ulazim na Vimbldon i hitam odmah ka svom odredištu,strmom uzvišenju pored terena broj 1,koga su domaćini nazvali “Henmanovo brdo” (Henman hill).Nije baš udobno kao u pozorištu ali ko sad o tome razmišlja.Gledaćemo finale na velikom ekranu,slušati huk sa Centralnog terena,navijati za Noleta i biti ponosna manjina u odnosu na Rafine fanove.Ostalo je teniska istorija.Nole osvaja svoj prvi trofej ovde i prvi put postaje broj jedan na ATP listi od narednog jutra.Nakon pobede slavimo ispred terase na kojoj se pojavljuje pobednik sa uzdignutim peharom iznad glave.Tu je negde i predsednik naše zemlje.Poslednjih osam funti trošim na čudan napitak,koktel Pimms i pun utisaka polako odlazim iz teniskog hrama.Bliži se kraj jednog nezaboravnog dana u Londonu.Sutra po naravno kišovitom jutru idem u kancelariju,uzdignute glave i ponosan, u nadi da će koleginice i kolege najzad shvatiti da nisam iz Sibira već iz Srbije,zemlje koja od danas ima prvog tenisera sveta.”
Sportski pozdrav, sve najbolje.
